Predavanja na BeGe Vege 2019

Šta dugujemo životinjama u našem društvu?

vlastaRazvojem ljudskog društva uticali smo na promenu klime, ugrozili brojne životinjske vrste u divljini, ali i često imamo eksploatatorski odnos prema životinjama koje smo integrisali u našu zajednicu. Nasuprot tome, sve dominantne savremene etičke teorije daju životinjama prava i ne dozvoljavaju njihovo ubijanje uključujući i ono zarad ishrane.

U predavanju ćemo predstaviti ove teorije da bismo se kasnije fokusirali na status životinja koje žive u našem društvu i na njegovim marginama. Iz etičke perspektive, briga o ovim životinjama je naša obaveza, jer one nisu izabrale da budu deo našeg društva, već smo ih mi tu doveli. Takođe, neophodno je da govorimo u ime životinja zastupajući njihove interese, jer one to ne mogu da učine za sebe. Konačno, i kod nas eksperti počinju da se bave pravima životinja u akademskoj sferi. Tako je, na primer, u naučnom časopisu Filozofske studije ove godine izašao temat o pravima životinja (https://tematpravazivotinja.wordpress.com), koji ćemo ukratko predstaviti u zaključnom delu predavanja.

Predavanje će održati dr Vlasta Sikimić, istraživačica saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

NEVIDLJIVE – Dokumentarac o nevidljivim životinjama i ljudima koji su odlučili da ih vide – scenaristkinja i rediteljka Andrea Ćakić

superljiljaOne su svuda oko nas, samo što ih ne primećujemo, jer su nevidljive, prikrivene. One sada imaju drugi oblik; oblik hrane, odeće, kozmetike… zato i ne znamo da su tu. One su naše sugrađanke, jer žive iza zidova industrijskih farmi na periferiji naših gradova, iza onih visokih zidova, a mi ih nikad ne vidimo, jer izlaze samo jednom… I u ovom filmu one će ostati gotovo nevidljive, jer iza tih zidova ne dopušta se snimanje, ne dopušta se saosećanje. Zato će za Nevidljive govoriti ljudi koji su odlučili da ih vide ne kao proizvod, već kao svesna bića koja pate, raduju se i žele da žive, baš kao i mi. Protagonisti dokumentarca će nam ispričati kako uspevaju bez konzumiranja životinjskih proizvoda da budu vrhunski sportisti, da putuju svetom, uživaju u hrani i svom životu poštujući tuđi, vodeći se mišlju da ne postoji malen i nebitan, već jedan jedini, svima dragocen život.

Pre projekcije filma će vam se obratiti scenaristkinja i rediteljka Andrea Ćakić, a posle filma će biti moguće postaviti pitanja i upustiti se u dijalog sa njom i drugim gledaocima. Vidimo se u subotu 12.10.2019. u 20.15!

Snimatelj: Damir Bednjanec

Montažerka: Iva Blašković

Scenaristica i redateljica: Andrea Ćakić

Kako žive spašene krave? – Snežana Milovanović

monikaKako žive spašene krave, kakva im je sudbina bila i kakva je sada, šta su sve doživele u svom životu a čega su sve bile pošteđene? Saznaćete više o pet različitih sudbina, o pet individua, Almi, Lugi, Emi, Samari i Begulji, pet ogromnih dobroćudnih džinova. Živi primer etičkog odnosa prema životinjama, u ovom slučaju kravama, saosećanje i ljubav s kojom su se životinje oslobodile od svog ropstva, mučenja i na kraju izvesne pretnje smrću, otvara srca ljudi bilo da su oni u ideologiji karnizma ili su vegani. Kada smo spremni uraditi iz srca nešto dobro za životinje koje pate i koje dozivaju u strahu za pomoć tada smo živi primer koji je dobar za uspostavljanje i očuvanje mostova u komunikaciji između ljudi, jer u osnovi svakog čoveka spava saosećanje i osećaj pravde koji treba da se probudi. Šta će se dešavati sa kravama zarobljenim u mlečnoj i mesnoj industriji sa sve većim rastom broja vegana u svetu? Kako na to gledaju karnisti a kako vegani i postoji li most komunikacije između njih? O ovome svemu će nam pričati u nedelju 13.10.2019. u 18.45 Snežana Milovanović, jedna od osnivača udruženja za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje.

Šta je trulo u industriji jaja – Vlatka Balaš (Udruga Pobjede)

vlatkaSvima je već jasno kako završavaju muški pilići u industriji jaja… Dok naučnici pokušavaju da pronađu rešenje kako bi prestali da ubijaju milijardu muških pilića godišnje i rade na uređajima koji bi već u jajetu mogli da prepoznaju pol, ostaje veliki problem: njihove sestrice i dalje će patiti u kavezima širom sveta. U nedelju 13.10.2019. u 10.45 na predavanju Vlatke Balaš iz Udruge Pobjede koja brine o 180 pasa u osječkom azilu, a radi i na svetskoj kampanji koja se bavi oslobađenjem kokošaka iz kaveza kao velikim korakom napred prema veganskom svetu, moći ćete da saznate šta je to trulo u industriji jaja, zašto su jaja nezdrava, kako je moguće pretke dinosaurusa naučiti da sviraju ksilofon i igraju fudbal, zašto spašenim kokošima kreste promene boju i još dosta toga. Pitanje šta je bilo pre – kokoška ili jaje, ostaviće za neku drugu raspravu.

Nenasilni aktivizam za prava životinja – Maja Vučković

Aktivizam predstavlja planirano ponašanje kojim se kroz aktivnosti kao što su podizanje svesti, vođenje kampanja, distribucija propagandnog materijala, stvaranje publiciteta i druge akcije, uticalo na socijalne promene. Putem aktivizma pažnja se skreće na ugroženu populaciju ili okolinu i na probleme koji se tu zatiču, a kojima se određena aktivistička grupa bavi, da bi se predupredilo izvesno stanje, propitala konkretna situacija i ciljana grupacija zaštitila. Aktivizam može biti nenasilan i nasilan, legalan i ilegalan, etički podoban ili onaj koji takav nije. Kada je reč o onom za prava životinja, uprkos nenasilnoj ideji kojom se aktivisti vode (oslobođenje životinja), akcije često nisu takve ili su od javnog mnjenja pogrešno percipirane, a neretko se oslanjaju isključivo na neljudske životinje. Predavanje koje će biti održano u subotu 12.10.2019. u 10.45 ticaće se specifičnih načina nenasilnog aktivizma za prava i oslobođenje životinja, kako ljudskih tako i neljudskih, kao što su bojkot, protest, građanska neposlušnost, direktna akcija i slične, a kojima se na miran način postižu ciljevi delovanja određene grupe i/ili pojedinaca za dobrobit cele zajednice.

maja_vuckovicO predavačici: Maja Vučković je master profesorka filozofije i sertifikovana nastavnica zaštite životinja, a takođe instruktorka joge. Dugogodišnja je aktivistkinja sa iskustvom u različitim oblastima borbe za prava životinja, od teorijske i obrazovne pa do spisateljske. Sarađivala je s vodećim nevladinim organizacijama sa kojima je učestvovala u realizaciji projekata koji promovišu veganstvo i jednak tretman prema svim osećajnim bićima. Bila je osnivač i lider organizacije za promociju prava životinja Prijatelji životinja u Srbiji. Pohađala je seminare i treninge na temu biodiverziteta, zaštite životne sredine, zaštite životinja, klimatskih promena, razvoja novinarstva, joge i psihologije. Kao novinarka s decenijskim stažom pisanja, objavljivala je tekstove o bioetici, estetici, ekofilozofiji, jogi i zdravim životnim stilovima. Ova iskustva su uticala na ono što radi danas. Pri Društvu za zaštitu životinja i prirode Đurđevo, drži nastavu zaštite životinja i životne sredine, akreditovanu od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, u okviru predmeta “Čuvari prirode”, učenicima nekoliko osnovnih škola u Novom Sadu, dok u novosadskom sportskom udruženju “Fit Land” drži časove Ahimsa joge. Organizatorka je filmskog festivala o pravima životinja „Živo meso” u Beogradu i Novom Sadu, kao i mnoštva aktivističkih skupova. Učestvovala je u kratkom filmu o pravima životinja „Prasetina iz zatvora” na četvrtom Festivalu mini filma i bila predavač i edukator brojnih festivala i kogresa o pravima i zaštiti životinja. Članica je Bioetičkog društva Srbije, Internaciolnanog foruma nastavnika (IFT) Uneskovog predstavništva za bioetiku, Udruženja za zaštitu životne sredine „Refugijum“, Kluba prosvetnih radnika, Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i Međunarodne istraživačke fondacije Nacionalnog otvorenog univerziteta Indira Gandi (IGNOU), sa kojima sprovodi inovativne obrazovne projekte. Takođe je članica sportskog udruženja Fit Land, Joga Srbije i Joga alijanse, pomoću kojih promoviše integritet i raznolikost joge.

Svakodnevna revolucija – Jelena Disić

disicŠta je ono što ti možeš da uradiš da ostaviš svoj trag, pomogneš planeti i sudeluješ u opstanku. Kako je Greta rekla: „Vreme je da počnemo da paničimo.“ Na ovoj interaktivnoj radionici naučićemo kako da svakodnevne aktivnosti vidimo kao deo velike promene. O ovome će vam u subotu 12.10.2019. u 19.15 pričati Jelena Disić, višegodišnja aktivistkinja, osnivačica ekosocijalističkog domaćinstva i jedna od osnivača udruženja „Vege zajednica“.

Šta znače sve te čudne reči i brojevi na deklaracijama? – Danica Miljković

Predavanje koje će biti održano u nedelju 13.10.2019. u 14.15 ima za cilj da upozna sve zainteresovane sa sastojcima i oznakama koje se koriste na ambalaži prehrambenih proizvoda.Posebno, predavanje je posvećeno deklaracijama koje se koriste na ambalaži veganskih proizvoda. Slušaoci će imati prilike da saznaju kako da sami prepoznaju veganski proizvod tj. kako da razlikuju sastojke biljnog i životinjskog porekla. Specifično, biće ukazano na ulogu i značaj globalne V-label oznake koju je izdala Evropska Vegetarijanska Unija (EVU).O predavačici:Danica Miljković je diplomirana inženjerka prehrambene tehnologije sa više od 6 godina iskustva u proizvodnji veganskih proizvoda. Od 2018. godine je zadužena za sertifikaciju veganskih proizvoda i izdavanje V-label oznake u Srbiji. Aktivna je članica udruženja “Sloboda za životinje” iz Beograda.

Da li je antropocentrična slika sveta prepreka oslobođenju životinja? – Milica Milašinović

Etičke teorije untar zapadne filozofske tradicije poriču postojanje direktnog moralnog odnosa između ljudi i prirode. Sve uočljivija ekološka kriza koja je vrhunac dostigla naglim usponom nauke i tehnologije tokom 20. veka uticala je na rađanje radikalnog zaokreta u filozofskoj perspektivi, te je počela da se ispituje mogućnost dodeljivanja moralnog obzira i drugim životinjama, biljnom svetu, ekosistemima, pa i samoj zemlji kao zajednici celokupnog živog sveta.

Prvi celovitiji pokušaj proširivanja etike odnosio se na uključivanje svih čulnih bića u moralnu zajednicu. Filozofi poput Bentama, Regana i Singera, ustanovili su kriterijume na osnovu kojih određene životinje treba da budu moralno uvažavane. Međutim, iako su aktualizovali problem moralnog statusa životinja, oni nisu ponudili jasna rešenja. Takođe, nisu uspeli da se ograde od kritika da njihova etička pozicija u osnovi ostaje antropocentrična, jer se čovek i dalje smatrao nosiocem moralnog dostojanstva koji to dostojanstvo može da dodeljuje onim bićima koja su dovoljno slična njemu.

Okretenje od individualističkih ka biocentričnim i ekocentričnim etičkim teorijama treba da obezbedi rešenje problema „hijerarhijske jednakosti“. Dodeljivanjem moralnog statusa svim čulnim bićima, planinama, rekama i ekosistemima, te smeštanjem čoveka u tu zajednicu kao jedne karike u lancu međuzavisnosti, otvara se put ka građenju nove etičke perspektive.

Na predavanju u nedelju 13.10.2019. u 11.45 biće predstavljene osnovne ideje biocentričnih, odnosno ekocentričnih teorija. Videćemo da se obe pozicije zasnivaju na pretpostavci da je uzrok ekološke krize nedovoljno razumevanje mesta koje čovek zauzima u prirodi, a da je osnova tog nerazumevanja u široko prihvaćenoj zapadnoevropskoj antropocentričnoj tradiciji. Razmotrićemo da li je uopšte moguće iskoračiti izvan referentnog okvira antropocentrizma, odnosno da li se etika biocentrizma i ekocentrizma temelji na neodrživoj pretpostavci. Takođe, biće razmotrene implikacije eventualne neodrživosti koncepcija neantropocentričnih teorija na moralni status životinja.

Najpraktičniji saveti za telesnu transformaciju na biljnoj ishrani – Mislav Skrepnik

Fitnes trener Mislav Skrepnik je u svom dugogodišnjem radu sa veganima i vegankama uočio obrasce i navike koji su najbrže doveli ljude do željenih ciljeva. Kako osvestiti vlastite prehrambene navike i kako najlakše uvesti zdravstveno orijentisanu fizičku aktivnost u svoj život su teme koje će Mislav vrlo rado prezentovati u svom predavanju u subotu 12.10.2019. u 18.15. Primarni cilj je da se ljudima olakša ceo proces sticanja novih navika, ali i da se podstaknu vegani da pokažu svetu ne samo teorijom, već i svojim primerom da biljna ishrana ima iste mogućnosti kao i svaštojedska sa sportske i zdravstvene tačke gledišta.

Zašto su pčele važne – Svetlana Blagojević Stefanović

bee_save_movementBee Save Movement kao ogranak pokreta The Save Movement je nastao kao potreba za širenjem svesti o pčelama, zašto nestaju i koliko se eksploatišu. Naša stranica i grupa Belgrade Bee Save su tu da pratimo šta se dešava i da širimo saznanja kao i to da ukažemo šta je potrebno da bi sprečili nestanak pčela.

Zato smo ovde, zbog glavnih oprašivača, da napomenemo njihove karakteristike, osobine, one su bitne zbog svoje uloge u prirodi, i koliko bi trebalo da uvažavamo njihovu prisutnost. Kao vredne i kao važan faktor ne treba ih zanemarivati jer zavisimo od njih. Hrane se polenom, od nektara prave med a njime se hrane tokom zime i koriste ga za košnice. Razlike između njih samih postoje. Organizovane, marljive i odane a ipak ugrožene. Uzroci su ljudski faktor, pesticidi, neznanje, nemar, klimatske promene. Šta bi trebalo da radimo kako bi pomogli da ne nestanu. Otrovi koji izazivaju uništavanje: pesticidi po biljkama, u zemljištu, u vodama, a to utiče na sve nas. Edukacija je bitna, kao i to da moramo svesno i odgovorno da radimo na tome da se klimatske promene smanje.

Svako može da pomogne pravljenjem hotela za pčele, malih svratišta, sađenjem cveća i pravljenjem pojilica za pčele. Pravljenjem vrtova, bašti i oplemenjivanjem okoline zelenilom.

Širenje svesti o svim oprašivačima – postoje drugi oprašivači, jer pčele nisu u tom poslu same, imaju pomagače. Svi su podjednako bitni. Kada one nisu tu, tokom i posle kiše, na scenu stupaju puževi, tokom noći deo posla rade slepi miševi, imaju udela u razmnožavanju pojedinih tropskih biljaka.

Izbegavanje proizvoda koji sadrže med, jer to nije veganski izbor. Med je potreban njima, ne nama. Imamo druge alternative. Razlog je jednostavan, jer eksploatacija krave i njenog teleta je jednaka eksploataciji delfina, pilića, jednaka ekspolataciji pčela. Namirnice životinjskog porekla nisu veganski način ishrane. S toga med nije veganski, bilo kao hrana, bilo kao kozmetičko sredstvo, bilo kao dodatak u lekovima, svećama, kućnoj hemiji.

Predavanje će biti održano u subotu 12.10.2019. u 14.15.

Kako preći na biljnu ishranu – Matija Bilješković

matijaBiljna ishrana je za mnoge nepoznanica, pa čak i ukoliko ste se već odlučili da pređete na ovakvu ishranu, možete imati dosta pitanja poput odakle dobiti sav protein, šta jesti za različite obroke, pa čak i kako se suočiti sa stalnim pritiskom društva. Na predavanju u subotu 12.10.2019. u 15.15 ćete dobiti odgovore na ova i još mnoga pitanja i saznati kako da pređete na biljnu ishranu.

Matija Bilješković, bivši fudbaler Lincoln College-a (NJCAA 1. divizija, SAD), poseduje sertifikat u biljnoj ishrani (Univerzitet Kornel, T. Kolin Kembel CSI), sertifikat u kuvanju biljne hrane (Rouxbe Forks Over Knives), preko šest godina praktičnog iskustva u biljnoj ishrani i hiljade provedenih sati proučavajući nauku o biljnoj ishrani i ljudskom telu. Redovno održava i do sada je održao preko 30 javnih predavanja o celovitoj biljnoj ishrani. Zvanični sajt www.matija.rs.

Životni stil s nula otpada – Anamarija Prgomet

Životni stil s nula otpada (eng. zero waste) je sve popularniji pokret u svetu zbog sve većeg zagađenja životne sredine. Zasniva se na ideji neodlaganja otpada na deponije i u spalionice. Pet reči (5R) obeležavaju zero waste filozofiju: refuse, reduce, reuse, recycle, rot što znači odbiti, smanjiti, ponovno upotrebiti, reciklirati, truliti/kompostirati. Tih načela se pridržavaju pojedinci koji slede ovu životnu filozofiju. Koriste proizvode koji su dugovečni i napravljeni od materijala koji traju, npr. plemeniti čelik. Upotrebljavaju i staklo, zatim bambus ili druge materijale biljnog porekla koji se lako kompostiraju, a biljke brzo obnavljaju. Osim toga, kod kuće proizvode kozmetiku i hranu. Kupuju u rinfuzi kako bi izbegli jednokratnu plastičnu ambalažu. Zero waste pokret je usko povezan s minimalizmom i veganstvom, jer se meso i ostaci životinja ne mogu kompostirati. Anamarija će nam kroz vlastito iskustvo u subotu 12.10.2019. u 13.15 približiti život bez otpada koji uspešno vodi privatno i poslovno.

Par reči o predavačici:

Anamariju Prgomet je veganstvo dovelo do minimalizma i života bez otpada. Strastvena skupljačica antikviteta, starih knjiga i šešira s buvljaka se zasitila svega što je okružuje i shvatila da ne želi da ignoriše činjenicu da se mali broj otpada reciklira. Stoga kreće da živi bez otpada i pokreće inicijativu Zero waste Croatia sa željom da inspiriše svoju okolinu. Kroz inicijativu pokreće veselu čistku – akciju čišćenja javnih površina u gradu Zagrebu, Sharing is caring – platformu za razmenu upotrebnih predmeta, usluga i znanja rasprostranjenu po celoj Hrvatskoj, Život – prvi hrvatski zero waste veganski klupski kafe i ostvaruje saradnje sa srodnim udruženjima u Hrvatskoj i regiji kroz predavanja, tribine, radionice i ekološke akcije.

Napuštene životinje – između teorije i prakse – Milja Krivokuća

miljaendziMilja Krivokuća je magistar psiholoških nauka, licencirani psihoterapeut, potpredsednica udruženja Nada za životinje Riska, aktivista za prava svih životinja. Zalaže se za radikalnu promenu društvenih odnosa koja podrazumeva ukidanje opresije i strukturalnog nasilja nad pripadnicima drugih vrsta. U međuvremenu životne okolnosti su je usmerile ka brizi o beogradskom prihvatilištu za napuštene pse ”Riska” u kome je trenutno svoje jedino utočište pronašlo 250 pasa, nekoliko maca i jedna kornjača. Baveći se problemom napuštenih neljudskih životinja, pod kojima pre svega mislimo na pse i mačke, svakodnevno se susreće sa različitim moralnim dilemama i praktičnim problemima. Iako smatra da je prevazilaženje postojećeg koncepta vlasništva nad neljudskim životinjama nužni iskorak civilizacijskog razvoja društva, zalaže se za odgovoran odnos prema drugim vrstama koji isključuje potpuno nemešanje u njihov život. Razmatrajući osnovu specističkog odnosa prema pripadnicima različitih vrsta, u svom izlaganju u nedelju 13.10.2019. u 16.45 približiće vam i rad prihvatilišta za napuštene pse u kontekstu rešavanja problema i posledica neodgovornog ponašanja ljudi. Pokušaće i da odgovori na pitanje da li uopšte postoji bilo koja vrsta neljudskih životinja koja ima privilegovan položaj i koja ne trpi posledice svog „odnosa“ sa ljudima.